|
Kod mačaka je potrebno 7-8 meseci da srčani crv postigne prohodnost u plućnim sudovima. Mačka nije baš zahvalan domaćin u odnosu na psa, jer se larve mikrofilarije razvijaju u samo 20 % mačaka. Osim toga, psi dožive teška oboljenja srca i pluća. Mačke obično dožive minimalne promene na srcu, dok je primarni odgovor na srčane crve kod njih na plućima. Što se tiče zastupljenosti ove bolesti, na žalost moramo konstatovati da se ona proširila po celom svetu. U Americi su, npr. prijavljeni slučajevi u svih 50 država. Zapravo je zastupljena svuda gde ima komaraca. U prošlosti je bolest bila ograničena na krajeve sa toplom klimom, ali se u poslednje vreme javlja i u umerenom, pa čak i u hladnom klimatskom području. Kod nas je ustanovljeno više slučajeva. Činjenica da i ljudi i psi sve češće putuju, doprinosi njenom širenju. Na levoj obali Dunava, gde je i inače najveća najezda komaraca, jedna velika poznata inostrana firma je sprovela istraživanje pre dve godine na slučajnom uzorku. Tada je zastupljenost ove bolesti bila 30%. Za samo dve godine, učestalost pojave bolest se povećala na čak 50% ispitanih slučajeva , što je drastičan rezultat! Stepen u kom će se bolest razviti zavisi od broja naseljenih parazita, uzrasta i fizičke aktivnosti psa. Bolest se ispoljava najranije sa 6 meseci starosti (ako je pas zaražen još u materici), kada se odrasli crv naseljava u srcu. Oboljenje može proticati potpuno asimptomatski, ali i sa teškom kliničkom slikom, pa čak sa smrtnim ishodom Kod psa prisustvo parazita u srcu i velikim krvnim sudovima dovodi do cirkulatornih smetnji, čija je posledica prvo zadebljanje zida srca, zatim proširenje komore i napokon srčana slabost. Životinja se u početku zamara i pri uobičajenim fizičkim aktivnostima, neraspoložena je, slabije jede i gubi na težini, potom počinje da kašlje zato što se tečnost nakuplja u plućima. Kada ovi simptomi postanu evidentni, bolest je već u poodmaklom stadijumu. Kada srce potpuno oslabi, moguće je nakupljanje tečnosti i u trbušnoj duplji (ascit) i razvijanje svih ostalih simptoma karakterističnih za slabost desnog srca. Kod mačaka infektivna larva preživljava ali se samo nekoliko razvije u odraslu jedinku.Obicno su promene na srcu minimalne jer mačke prvenstveno reaguju na prisustvo crva u plućima. Odrasli paraziti dospevaju u plućnu arteriju, gde mogu zapušiti neki od njenih ogranaka, što dovodi do plućne embolije, sa mogućim smrtnim završetkom. Rani znaci oboljenja su neupečatljivi, tako da se vlasnik obično obraća veterinaru tek kada bolest bitno uznapreduje. Prvi put se ova bolest pojavljuje u medicinskim knjigama 1920. godine. Ali,bez obzira na bolje dijagnostičke metode sada, i na povećanu svest medju veterinarskim stručnjacima i vlasnicima kućnih ljubimaca, slučajevi infekcije srčanim crvom nastavljaju da se pojavljuju širom sveta jer efikasne preventive nema. Dirofilarioza se može preneti I na čoveka, iako se kod ljudi ne može razviti odrastao oblik parazita i ne može se zadržati u srcu. Parazit migrira kroz krvne sudove, gde izaziva zapaljenje, a moguće je i začepljenje dok ga naš imunološki sistem ne zaustavi. Rana dijagnostika oboljenja podrazumeva pregled periferne krvi, što je nesigurna metoda (zato što uzorak nije dovoljno veliki) i antigeni test. Kada parazit uđe u organizam,on aktivira imunološki mehanizam psa, što posle izvesnog vremena rezultira stvaranjem specifičnih antitela, čije prisustvo je moguće utvrditi. Kasnije, kada se odrasli parazit razvije u srcu, javljaju se vidljive rendgenološke promene, i krvni i biohemijski parametri se nespecifično menjaju, ali sigurna dijagnoza se postavlja antigenim testom. Dirofilaria se može lečiti ali prognoza u mnogome zavisi od trenutka u kom se reaguje. Dok su u krvotoku psa nezreli oblici parazita, lečenje je lako, jer ih antiparazitici ivermektin i levamisol vrlo efikasno uništavaju. Kada se razviju odrasli paraziti u srcu, situacija je mnogo komplikovanija. Samo jedan antiparazitik deluje na odrasle oblike, on se daje psu isključivo pod strogim nadzorom veterinara. Pitanje je kakva će biti sudbina uginulih parazita, čija veličina nije zanemarljiva, pa je i tada moguće zapušenje krvnih sudova i plućna embolija. U stranoj literaturi je predloženo i hirurško rešenje, ali u našim uslovima operacija na srcu kod psa nažalost ipak spada u domen naučne fantastike. Pošto se eliminišu odrasli oblici, u sledećem tretmanu se deluje na larve u migraciji. Nakon toga se u više navrata pas ponovo testira, da bi se proverilo da li su svi paraziti uništeni. Ono što bi smo mogli da navedemo kao neku preventivu je da se pas povremeno testira na Dirofilariju pri nekoj od poseta veterinarskoj ambulanti kao i da se pas često tretira nekim antiparazitikom. Isto tako, upotreba repelenata (sredstava za odbijanje insekata) je preporučljiva a naročito za radne i lovačke pse koji često borave na otvorenom prostoru. |
Veterinarska ambulanta Lazarević |
Copyright ® 2011 Web design by NETBRE.INFO info@netbre.info |
Šta je dirofilarioza |
Dirofilarioza je ozbiljna i potencijalno fatalna bolest. Uzrokovana je parazitskim crvima koji žive u arterijama pluća i povremeno u desnoj strani srca pasa, mačaka i drugih vrsta sisara,uključujući vukove, lisice,lasice,i sl. i u retkim slučajevima kod ljudi. Odrastao mužjak je veličine 12-18 cm, a ženka 25-35 cm. Kad stigne u srce, ženka položi jaja iz kojih se izlegu larvice mikrofilarije. One krvotokom putuju po celom telu, a ako se kuja tada pari, mogu kroz matericu ući i u plodove. Kada komarac ujede zaraženog psa, on sa krvlju usisa i larvice-mikrofilarije, koje u komarcu nastavljaju svoj razvoj do infektivne larve u periodu od 10-14 dana. Samo infektivna larva je sposobna da inficira novog domaćina. Kada takav komarac ujede drugog psa, ubrizga mu infektivne larve kroz ujednu ranu, koje zatim putuju kroz potkožno tkivo do krvnih sudova i zatim krvotokom do srca, gde porastu do odraslih parazita koji se razmnozava, čime se ciklus zatvara. Ukupno je potrebno oko 6 meseci da infektivne larve sazreju u odrasle crve koji počinju proizvodnju potomstva. Odrasli srčani crvi mogu da žive od 5-7 godina kod psa, a kod mačke 2-3 godine. |
Nazad |
dipl.vet. Božidar Lazarević |