VETERINARSKA AMBULANTA LAZAREVIĆ

STAROST	PREVENTIVNI ZAHVATI
3 nedelje	Dehelmintizacija ( Banminth ili Vitaminthe pasta )
6 nedelja	Dehelmintizacija (Banminth pasta )
7 nedelja	Prva vakcinacija - Parvovirus pasa - Virus stenecaka - Vakcina: Nobivac Puppy DP
9 nedelja	Dehelmintizacija ( Banminth pasta )
10 nedelja	Druga vakcinacija - Štenećak - Hepatitis - Parvoviroza - Parainfluenca - Leptospiroza - Coronavirusni enteritis - Vakcine: Duramun , Nobivac , …
12 nedelja	Dehelmintizacija ( Drontal, Pratel, Cestal…. )
14 nedelja	Treća vakcinacija - Štenećak - Hepatitis - Parvoviroza - Parainfluenca - Leptospiroza - Coronavirusni enteritis - Vakcine: Duramun, Nobivac , …
4 meseca	Besnilo Vakcina: Nobivak Rabies Dehelmintizaacija: pratel, drontal+, …
Jedanput godišnje	Radi odrzavanja imuniteta potrebno je svake godine vakcinisati psa protiv DHPP+L ( buster doza ) Vakcine: Nobivak, Duramun, …

Uzročnici infektivnih (zaraznih) bolesti kod pasa mogu biti bakterije,virusi,
protozoe, gljivice i rikecije. Ove se bolesti najčešćeUprenose sa jedne
životinje na drugu direktnim kontaktom,inficiranim urinom,izmetom, drugim
telesnim sekretima ili udisanjem infektivnih agenasa. Mnogi od ovih
uzročnika mogu jako dugo da prežive u spoljašnjoj sredini što je od značaja
za kontrolu i suzbijanje zaraznih bolesti.
Zarazne bolesti se ubrajaju u oboljenja pasa sa vrlo visokim stepenom
mortaliteta (uginuća) čak i u situacijama kada se terapija započne u prvim
danima oboljenja. Zbog toga osnovni vid zaštite protiv ovih bolesti predstavlja
vakcinisanje pasa čime se organizam stimuliše na proizvodnju zaštitnih
antitela.
Postoje dva tipa vakcina. Prvi je tip vakcine koja sadrži modifikovani živi virus
koji dovodi do nekog oboljenja.Ovaj virus je oslabljen do te mere da ne
dovodi do oboljenja, ali stimuliše organizam psa da produkuje antitela. Drugi
tip vakcine sadrži inaktivisani ili mrtav virus, koji takođe ima sposobnost da
u organizmu jedinke stimuliše imuni odgovor. Bez obzira o kojoj se vrsti
vakcine radi neophodno je vršiti ponavljanje vakcinacije u doređenim
vremenskim intervalima da bi se održao adekvatan nivo antitela u organizmu,
koji omogućava sigurnu zaštitu.

Iako su vakcine najefikasniji metod preventive i borbe protiv zaraznih bolesti događa se da i vakcinisani psi, posebno mlađi
obole. Postoji nekoliko razloga za to: neadekvatan režim transporta i/ili čuvanja; nepravilan način davanja vakcine; prerano
ili prekasno davanje vakcine; davanje vakcine kojoj je istekao rok trajanja; deljenje jedne doze vakcine na više delova i
davanje neodgovarajuće doze; nemogućnost psa da imunološki odgovori na datu vakcinu.
Pas koji se vakciniše mora biti zdrav i jedino u tom slučaju se može očekivati povoljan imunološki odgovor vakcinisane
jedinke. Zbog toga veterinar pre davanja vakcine izvršava klinički pregled životinje i odlučuje o tome da li je pas u
odgovarajućem zdravstenom stanju koje omogućava nesmetanu vakcinaciju. Veterinar takođe može na pregledu otkriti
neke značajne promene koje vlasnik može da previdi.
Štenad i mladi psi su jako osetljive starosne kategorije na određene zarazne bolesti i oni moraju biti vakcinisani čim je
njihov imunološki sistem dovoljno razvijen. U bolesti protiv kojih je vakcinacija obavezna ubrajaju se besnilo, štenećak,
zarazna upala jetre (infektivni hepatitis), parvovirusna infekcija pasa, leptospiroza, parainfluenca i koronavirusna infekcija
pasa.
Budući da je svako štene ili odrastao pas slučaj za sebe i da je od osnovne važnosti propisno rukovanje vakcinama,
vakcinaciju bi trebalo poveriti isključivo stručnim i odgovornim licima.